1

Лавиринт , ПРОРОЧАНСТВО, НовиБуСур , РТАЊ , После свега , BALKAN ORIENT PRESS+ , Ново Друштво СУЗ , Рабош , КРОКОДИЛ , БОБОК,БОБОК , УЗДУЖ И ПОПРЕКО, БОБОК , ОВДЕ , УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА , Дукат ПРИЈАТЕЉИ , ЂАВОЉА КАПИЈА , Северци , Читав свет , ЦАРИГРАДСКИM ДРУМOM , ПОВРАТАК ПОРНОГРАФИЈЕ , (Пре)легат , Нова Станица у пустињи , СВЕТИОНИК , СРБИЈА У ОГЛЕДАЛУ, Бела и шарена Србија , КВОЧКА , Брисани простор , "ЗАВЕТИНЕ" низ , ВРТИБОГ , ИЗВЕШТАЈИ , Пејзажи Мозамбика , ЗАГОНЕТНА ИСТОРИЈА ,ЂЕРЂЕЛИН , ОПАНАК , ЗОВ АН ИЗАП , Музеј трговаца светлошћу , ЦЈЕЛОМУДРИЈА , Еденски врт , Имагинарни музеј , Србистан , Мобаров , РУЖИЧАСТИ ФЛАМИНГО И , Сурбита(р) , ЦРТА , ПОВРАТНО КОЛО , ВЕЗ , Вечити календар , Златна кочија , ДИНАР , АПОКРИФ , БЕЗДАНА УМЕТНОСТ , Тзв. АКАДЕМИЈА ФЕНИКС , Дописништво , ЗАВЕТИНЕ My Opera , ДВАПУТ ПОДВУЧЕНО , СТРШЉЕН , ЗМИЈА БЕЛА КАО СНЕГ , ДНЕВНИК , Ко врапчији кљун , Moesia Superior , АМБЛЕМ , Запис , КУЛА , "Бела мачка" , НЕИЗБЕЖНО , Ламент , АКАДЕМИЈА , БАШ ЧВОР , ЗАПИСИ , АЛМАНАХ , ДИЗ , СТООКЕ НОВИНЕ , ФРЕСКЕ "Сазвежђа З"

Панорама Мишљеновца, 2010.

Панорама Мишљеновца, 2010.
Панорама Мишљеновца, 2010..Родно место Оснивача "Заветина, Србија, Звижд. 44°32′07″N 21°34′01″

Translate

Претражи овај блог

Библиотека ПРОТОТИПА

Библиотека ПРОТОТИПА
Златна жица

ИЗВОДИ

Нелажна књижевност (сваштара)

..
..
 



 Преписујем са једног листа из зелене свеске купљене у Кракову:
     Опазио сам увек, кад ми је тешко, да  мислим на нешто друго, лепше, боље, а зашто? Схватио сам тек сада: Тежина стварности и и бесмисла је понекад неиздржљива и ми бисмо полудели кад бисмо мислили само на то што нас тишти ...
       ...Ој...ој! Ево излазим одмах! – Кад изађох из своје собе напоље, тј. на веранду, мати ме зачуђено погледа: „Коме се то одзивљеш када те нико не зове?“Био сам сигуран да ме је неко позвао, али категорични израз мајчиних очију ме поколеба: - Учинило ми се да ме неко звао...

        **Не једном сам помишљао о имању и кући коју бих подигао на једном од брегова изнад Пека, имао сам о томе идеје и планове, које сам допуњавао  у маштањима временом. Али о томе нисам причао са другима, пре свега нисам причао са оцем.  Знам да би отац разговор о томе брзо прекинуо и разумно ме упитао: А паре? Којим парама ти мислиш да све то купиш и саградиш? Мој отац је живео на земљи, а ја на небу.   (Крајем новембра 1974.)

    ** Сетих се једне зимске вечери, мислим да је био новембар, можда децембар 1956. године. Мој отац и ујак потерали су из обора пуног оваца и коза једну шарену рогату козу у  другу авлију, посадивши ме на преплашену животињу и вичући да се чврсто држим за њене рогове...
Сеоски пут је био замрзнут, снег крај пута као скамењен. Мраз је био такав да су ми се прсти зацрвенели....Ту козу су повели на клање....  (Крајем новембра 1974...)
ЛеЗ 0011126    

..


АТЕРИРАЈ, ЧОВЕЧЕ!

Кад сам се враћао са Пека, шумарци  границе (на Стржевици), као бакарне хризантеме, преливали су се на сунцу. Предвечерје. Сретох неку ониску старицу, Влајну, с гусаном упрћеним на леђима, која ме упита: колико има сати, сине? Од нашег полунапуштеног салаша у Лакомици, до уласка у село, размишљам о томе како да купим један део брда (Стржевице...)  итд. И тсл.

Орах у Лакомици

      Тако би могао да почне један роман о фатоморганама и химерама, помишљам данас.

       Рвао сам се се скоро четрдесет и више година са неостваривим сновима, али са тиме је завршено, зар не?   (12. Мај 2017)

..
ИЗВОДИ

14. новембар 1974. – Ко каже да јесен није светла туга? Какво ведро, светло јесенско поподне. После два поподне пођох према Лакомици, да прошетам; и да сачекам мајку, у Бари, како бих јој помогао да утовари шашу.  Ишао сам кроз сокаке засуте лишћем јавора.Пред капијом месне порте било је доста опалог јаворовог лишћа. У великој авлији Микајла Кузминог расправљали су како да оборе столетни дуд . Са Бењиног Брда, где се пут стрмоглављује према Белилу и Просјанама лепо су се видели брежуљци на северу преко Пека,  са тамнољубичастим шумарцима и Црним Врхом. Из Фиљанове авлије бесно лајало неко псето, заклоњено тарабама, као да пролази караван Цигана из Комше, враћајући се из Баната по завршеној берби кукуруза. У авлији Љубице Здравкине, пусто. Прво јој умро муж, па после и она... Ишао сам бедемом пруге и видео како уз пругу по њивама товаре копе са шашом на лојтра.  Мој поглед је лутао, час бреговима на северу (Стржевица), а онда пругом до села на истоку узводно уз реку  (Љешница, Сена).  У Шкембарском Чаиру пасло је збијено бело стадо. Крај винограда Љубета Жабе и Жарка Пуљежана овдашњих  терала је Николија Пајкуска неколико оваца, шибала их је замахујући читавим телом. Сишао сам са бедема пруге и пречицом кренуо кроз Просјане према Бари, као толико пута као дечак, одлазећи на наш салаш у Лакомици. Прошао сам крај оних који су истоваривали стајско ђубриво крај пута, непреврело, што је баздило на амонијак. Ђубриво се пушило и на нашој ливади у Лакомици.  Две девојке у плавом чувале су овце и чешљале једна другу. Аха, унука Павла Пасуљара и унука Милентија Косиног.  Нека их. Кренуо сам према нашој њиви. Мајка је долазила за мном, тј. чуо сам је како виче на краве:“Треба вас убити, убити!“ „Код куће имате пуне јасле, сена, а овде би да брстите мерисак, еј, бре. Стоко!“ Помогао сам јој да натоваримо кола баштенске шаше.
Дошла је као ветар, преко узораних њива, а оде назад у село друмом.
Кренуо према нашем салашу, зауставио се под старим дудом Јовичиних, на обали Сенковићске ваде, насупрот наше ливаде и салаша. У једном трену помислих да у свему ономе што сам записивао нема оне неизрециве дубине и чистоте детињства и дечаштва, а то је можда зато што сам се плашио да не почнем да тражим  оно чега у том периоду заиста нема. Све више ме обузима помисао да треба да изразим оно што ми се дешавало у раним годинама живота, и оно што сам био, онако како видим и како заиста јесте. Волео сам да седим испод тог дуда Јовичиних, зато што се одатле пружа импресиван поглед узводно уз Пек на кисон (железнички мост) и сенске брегове, чије су стрме падине начичкане пластовима сена... Као кад се попнем на вишњу, током бербе, или на један од наших дудова: све је одозго друкчије, као поглед са летећег ћилима...
Веје са дудових грана  јесење злато, таложећи  се као ситан песак на дну речног вира. Не мислим о девојци из Загреба. Ни о Г. К. Онај усправни јаблан крај аутопута, што тупи угао хоризонта, дели на прав и оштар угао, ја никада нећу заборавити, као ни оне златасте врхове врба.  Заборављам Загребчанку. И Г. К.
Зашушта  нека јесења свила по нашој ливади; то оне две девојке, чобанице, отрчаше уз реку  кроз воћњак Тасе Радојковог и Бранка Вује...
Полазим према Просјанском путу у тренутку  кад залази Сунце. Предвечерје...

*

Читајући ове редове написане у новембру 1974. године средином маја 2017 (четрдесет и три године доцније), када више нема ни наше мајке, ни оца (на овом свету); и многих других знанин, и када је судбина поставила на своја места и оне које спомињем у том запису, али и записивача, - прегледам даље и даље белешке из зелене свеске; чувао сам их годинама, али можда сутра или прекосутра све то спалим, заједно са сувим сеном и трешјем, насред дворишта,  само да престану кише, и да се се време побољша. Кише су ових дана  упропастиле цвет белог багрема и испашу пчела. Али и трешње, које сам брао поподне са синовима, ране трешње. И род трешања су оштетиле. Ипак, оне црне и сочне на врховима су слатке, као и претпрошле године, док је наш отац био жив, и углавном лежао  у једној од сеновитих соба и буљио у телевизор. Траве су набујале, али нема ко да их коси. Хиљаде хектара сочних трава ће пропасти. Дивље свиње су се спустиле и на прве брегове изнад села и рију ли, рију. А месни ловци причају ловачке приче... Воћних печурака, испод глогова, има пуна леса... 

..
  ЛеЗ 0011049


ПРЕПИСКА

Сачувано  писмо Мике Мише Батиног упућено нашем пок. оцу Михаилу  (коверат)

..

..

..
Понекад, преписка, ако је сачувана, верније сведочи о пријатељству, или о љубави. Боље од сећања (слепчовођа),Најбоље је таква писма бацити, не објављивати. Па ипак, то писмо је сачувано захваљујући нашој покојној мајци, која је чувала сва писма,и  рецепте, као православне календаре за текућу годину. Томе писму не треба никакав коментар (најбоље оно коментарише само себе). Жао ми је што није сачзвано и очево писмо, али сигурно је било начелно и писано са душом. Покојни Михаило је одговарао на писма земљака којима је помагао кад је то било потребно, безинтересно. Многи су пријатељи нашег оца знали искористити, али он је умео да то заборави и опрости; наша мајка не; она би понекад бесно знала да одбруси да Михаило губи време са погрешним људима. Никада нисам чуо оца да говори лоше о људима, и пријатељима и непријатељима....Више у овом писму има елемената за портрет покојног Михаила, него за похвалу аутора писма, бог да му душу прости.  Мика је продао кућу и скоро све оно што је наследио у Мишљеновцу; и прешао да живи у Пожаревац (као и многи други Мишљеновчани), где је и преминуо, по повратку из Немачке, скоро петнаестак година пре Михаила... Овде стајем са овом причом, уз напомену да се ово писмо нашло у оним мојим зеленим коцкастим сваштарама (у једној од њих, коју сам донео из Пољске, Краков)...

                   ЛеЗ 0011048 
       

Нема коментара:

Постави коментар

Виртуелни музеј "Сазвежђа З"

Библиотека ЗАВЕТИНЕ (1) Дељено са свима на светуНепрофитна електронска библиотека

Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2) Дељено са свима на светуБиблиотека дигитализованих непрофитних издања

Библиотека Сава капија Дељено са свима на светуСвет српских уметница речи и слика

(У огледалу) Библиотека "Мадоне Одјека" Дељено са свима на светуНеговање култа песника и ренесансних духова

Академија Феникс Дељено са свима на светуОснивање "Академије Феникс

Архив у оснивању, 2 Дељено са свима на светуЧување архиве споменутог Алманаха за живу традицију, књижевност, превредновање и алхемију

Библиотека COGITO Дељено са свима на светуЧасопис за књижевност, уметност, културу, друштвена питања/site/usmeruvrtloga/

Библиотека АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА Дељено са свима на свету"Вентил

Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ Дељено са свима на светуСтваралаштво М.Л. Белатукадруза (М. Лукића, 1950 –

Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА Дељено са свима на светуОткривање скривене историје

Библиотека Дефтердарова капија Дељено са свима на светунови књижевно складиште "Сазвежђа З

Библиотека дневника, бележница, мемоара Дељено са свима на светуОданде.ДОВДЕ (1969 - 2009 - 2016

Библиотека ЗАТИМ, ПРЕМА СВЕТЛОСТИ Дељено са свима на светуНепрофитно издаваштво

Библиотека Зона преливања Дељено са свима на светуПесници света. Укрштање

Библиотека ПЕЛАЗГИОН (1) Дељено са свима на светуЕлектронска библиотека превода и препева дела са српског језика на светске и са светских језика на српски

Библиотека ПРЕТЕК 1 Дељено са свима на светуБиблиотека савремених српских писаца

Библиотека ПРЕТЕК 2 Дељено са свима на светуБиблиотека савремених српских писаца, 2

Библиотека ПРЕТЕК, 3 Дељено са свима на светуБиблиотека "Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ"

Библиотека СВЕДОЧАНСТВА Дељено са свима на светуНепознато о познатима. Рефлектори усред мрака заборава

Библиотека СЕНКА ЧИПКЕ Дељено са свима на светуМагазин за поезију

Библиотека: Из заоставштине Дељено са свима на светуРукописне заоставштине писаца из Србије и са Балкана

Бора Станковић још порезник, још у завади Дељено са свима на светуСудбине српских писаца/site/vrbeijove/

Виртуелни музеј СУРБИТА Дељено са свима на светуЗаштитни знак: концентрични кругови

Епитаф Дељено са свима на свету/site/trubaodjek/

Заветине Дељено са свима на светуНа овом сајту се обједињује многострука делатност београдских "Заветина

МОБАРОВ Дељено са свима на светуЗАВЕТИНЕ:Ми

Музеј српских ренесансних духова (у оснивању) Дељено са свима на светуДухови Друге српсске ренесансе

Музеј Трговаца светлошћу Дељено са свима на светупопуларизација идеје о неопходности оснивања музеја појединих српских књижевника

Ново Друштво "СУЗ" Дељено са свима на светуАрхив "Друштва СУЗ"

Телеграми и писма Damianovitcha Дељено са свима на светуТелеграми Дамјановића из 1915. године

Памти, па....шири даље!