1

Лавиринт , ПРОРОЧАНСТВО, НовиБуСур , РТАЊ , После свега , BALKAN ORIENT PRESS+ , Ново Друштво СУЗ , Рабош , КРОКОДИЛ , БОБОК,БОБОК , УЗДУЖ И ПОПРЕКО, БОБОК , ОВДЕ , УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА , Дукат ПРИЈАТЕЉИ , ЂАВОЉА КАПИЈА , Северци , Читав свет , ЦАРИГРАДСКИM ДРУМOM , ПОВРАТАК ПОРНОГРАФИЈЕ , (Пре)легат , Нова Станица у пустињи , СВЕТИОНИК , СРБИЈА У ОГЛЕДАЛУ, Бела и шарена Србија , КВОЧКА , Брисани простор , "ЗАВЕТИНЕ" низ , ВРТИБОГ , ИЗВЕШТАЈИ , Пејзажи Мозамбика , ЗАГОНЕТНА ИСТОРИЈА ,ЂЕРЂЕЛИН , ОПАНАК , ЗОВ АН ИЗАП , Музеј трговаца светлошћу , ЦЈЕЛОМУДРИЈА , Еденски врт , Имагинарни музеј , Србистан , Мобаров , РУЖИЧАСТИ ФЛАМИНГО И , Сурбита(р) , ЦРТА , ПОВРАТНО КОЛО , ВЕЗ , Вечити календар , Златна кочија , ДИНАР , АПОКРИФ , БЕЗДАНА УМЕТНОСТ , Тзв. АКАДЕМИЈА ФЕНИКС , Дописништво , ЗАВЕТИНЕ My Opera , ДВАПУТ ПОДВУЧЕНО , СТРШЉЕН , ЗМИЈА БЕЛА КАО СНЕГ , ДНЕВНИК , Ко врапчији кљун , Moesia Superior , АМБЛЕМ , Запис , КУЛА , "Бела мачка" , НЕИЗБЕЖНО , Ламент , АКАДЕМИЈА , БАШ ЧВОР , ЗАПИСИ , АЛМАНАХ , ДИЗ , СТООКЕ НОВИНЕ , ФРЕСКЕ "Сазвежђа З"

Панорама Мишљеновца, 2010.

Панорама Мишљеновца, 2010.
Панорама Мишљеновца, 2010..Родно место Оснивача "Заветина, Србија, Звижд. 44°32′07″N 21°34′01″

Translate

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Не(пре)позната Србија

Не(пре)позната Србија
ПОСЛЕ СВЕГА

Претражи овај блог

Укупно приказа странице

Писци-критичари (Критички осврти)









СВОЂЕЊЕ САЗНАЊА НА ЗВУК
(Петар Жебељан: ФЛОРЕ И ФАУНИ, Удружење књижевника Србије, Београд, 2015.)

Ево једног малог прилога за размишљање у пољу гледања, читања, замишљања и виђења (не)видљивог света флоре и фауне, а повод је нова песничка књига песама “Флоре и фауни” Петра Жебељана (Перлез, 1939). Фокуси, на које нас аутор  упућује кроз унутрашње наслове “примера и актера” овог асоцијативног песничког здања, представљају офантастичене метафоре, које праве песнике остављају без даха док се пишући муче са изазовима мистерија и хистерија израза које служе.
Зоран М.Мандић март 2015.
Зато се с правом може, како то у поговору примећује Радивој Констатиновић,  потврдити да је Жебељан изнедрио, саставио, или здружио песме, које подсећају на римске камеје”, а у којим “дрвеће и биље имају душу као код старих Грка, који су веровали да сваки грм има божанство”. Уз важну напомену да је “Њу”- Песму тешко преварити, без обзира на њен женски сензибилитет, који увек хоће у висину неослобођен од лепоте прича о: сањарењу, пролазности, растакању, прождирању, сумњи, кукавичлуку и низању утисака и спознаја. А, кроз све те путеве и  странпутице речи Жебељанових песама боре се сводећи сазнање на звук. О овој “борби” лепо је писао Недељко Богдановић у својим “Изнудицама”  наводећи “да онај који их буде читао избећи ће недоумице, уколико не буде одвећ горд, ако схвати да је смисао у мислима, и да је кретање одгонетање истина које су већ други именовали. Зато и треба послушати  песнички савет Недељка Богдановића да “треба учити од птица – које одлећу са места само да би стигле на ново место од росе (која испуњена топлим зраком сунчаним) најаче сја у тренутку када је највише изложена умирању од трава које кад завену миришу понајбоље, од воде која се мири с тим да тече само наниже, а хоће ли навише мора се предати испаравању, бити нешто друго, бити облак најчешће, који и не зна да крије дугу, све док му се сунце не јави са праве стране.”.

Жебељанове песме у зоо парку “Флоре и фауни” крију одговоре које читаоци могу пронаћи док у њему чекају да се нешто догоди у њиховим животима, било као опомена, било као узор веровања у све што је Бог начинио од својих најбољих идеја, као и наду “да ће човек једном престати својом руком да убрзава нестанак” (из песме Кукута) тих начињења. . Зато се и за ову поезију може рећи да личи на имагинарно место у чијим оставама и шкрињама Бог чува залихе смисла и тајне снова у којима песници често неодговорно прљавим ципелама газе лепоту лишћа и невиност грехова. Написати песме о: багремовима, врбама, гавезу, детелини, коприви, или бубамари, ласти, ждралу, лептиру и мраву, прави је подвиг, па је зато она увек више од песника и стрпљења руке која извршава његове, понекад и шашаве, налоге. Отуда и право језика да се отима из безданих мучионица клишеа на којима, већ јако уморни, марширају свеци глагола и придева. А, они су одавно у свађи са именицама и безнађима речника, који све више личе на каталоге кафанских мениа. Зато, што пре, треба одлепршати у године остављене на трошним праговима будућности. Међу зверима усуда који се, у лову на сенке, истичу својим зверствима и злочинствима. Поезија је порота која одавно не сарађује са земаљским тужилиштвима, полицијама и судовима.
ЗОРАН М. МАНДИЋ

___________
ЛеЗ 0003985 

Нема коментара:

Постави коментар

Популарни постови