Панорама Мишљеновца, 2010.

Панорама Мишљеновца, 2010.
Панорама Мишљеновца, 2010..Родно место Оснивача "Заветина, Србија, Звижд. 44°32′07″N 21°34′01″

1

Лавиринт , ПРОРОЧАНСТВО, НовиБуСур , РТАЊ , После свега , BALKAN ORIENT PRESS+ , Ново Друштво СУЗ , Рабош , КРОКОДИЛ , БОБОК,БОБОК , УЗДУЖ И ПОПРЕКО, БОБОК , ОВДЕ , УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА , Дукат ПРИЈАТЕЉИ , ЂАВОЉА КАПИЈА , Северци , Читав свет , ЦАРИГРАДСКИM ДРУМOM , ПОВРАТАК ПОРНОГРАФИЈЕ , (Пре)легат , Нова Станица у пустињи , СВЕТИОНИК , СРБИЈА У ОГЛЕДАЛУ, Бела и шарена Србија , КВОЧКА , Брисани простор , "ЗАВЕТИНЕ" низ , ВРТИБОГ , ИЗВЕШТАЈИ , Пејзажи Мозамбика , ЗАГОНЕТНА ИСТОРИЈА ,ЂЕРЂЕЛИН , ОПАНАК , ЗОВ АН ИЗАП , Музеј трговаца светлошћу , ЦЈЕЛОМУДРИЈА , Еденски врт , Имагинарни музеј , Србистан , Мобаров , РУЖИЧАСТИ ФЛАМИНГО И , Сурбита(р) , ЦРТА , ПОВРАТНО КОЛО , ВЕЗ , Вечити календар , Златна кочија , ДИНАР , АПОКРИФ , БЕЗДАНА УМЕТНОСТ , Тзв. АКАДЕМИЈА ФЕНИКС , Дописништво , ЗАВЕТИНЕ My Opera , ДВАПУТ ПОДВУЧЕНО , СТРШЉЕН , ЗМИЈА БЕЛА КАО СНЕГ , ДНЕВНИК , Ко врапчији кљун , Moesia Superior , АМБЛЕМ , Запис , КУЛА , "Бела мачка" , НЕИЗБЕЖНО , Ламент , АКАДЕМИЈА , БАШ ЧВОР , ЗАПИСИ , АЛМАНАХ , ДИЗ , СТООКЕ НОВИНЕ , ФРЕСКЕ "Сазвежђа З"

Translate

Претражи овај блог

Библиотека ПРОТОТИПА

Библиотека ПРОТОТИПА
Златна жица

недеља, 14. јун 2015.

La sans pareille – тако су звали Симонету Веспучи, у значењу: неупоредива, без премца, најлепша. Нови роман М. Савића

Прича је модернизована верзија једне од Шехерезадиних бајки: да би нашла свог изгубљеног драгана, девојка се прерушава у мушкарца, и кад га пронађе, она се и даље понаша као мушкарац...

Фото Томислав Јањић
Издавачка кућа „Агора” из Зрењанина објавила је нови роман Милисава Савића (1945), о којем се много прича ових дана. Роман носи наслов: „La sans pareille” (љубавни роман са додацима). La sans pareille – тако су звали Симонету Веспучи, у значењу: неупоредива, без премца, најлепша. После „Пролећног путовања Тосканом”, с десет путописа, следи десет прича, затим десет црних прича, десет снова, десет есеја, десет пишчевих белешки, десет писама, десет завршетака романа, и на крају сто фуснота и сто јединица у индексу имена, датума и појмова, што је, опет, 10 x 10. Покушао је, објашњава аутор, да напише причу о чистој љубави, љубави без интереса. Она је могућа, тврди, ако се не зна прави идентитет другог, вољеног.Радња романа дешава се између 1994. и 1999.Милисав Савић је недавно добио награду „Григорије Божовић”, коју додељује Културни центар „Стари Колашин”.
Шта саветујете читаоцу: како да чита овај роман с десет зглобова?
Може се читати нормално, од почетка до краја. Читалац који зна Тоскану и дело Милоша Црњанског не мора ни да се осврће на фусноте и индекс, у којима може наћи решење неких тобожњих загонетки.
Роман је писан за нестрпљиве, али и стрпљиве читаоце, којима је понуђен читав низ додатака. Који су Вам читаоци дражи?
Књигу је прочитало неколико мојих пријатеља. Једни кажу у даху, други су стали после педесетак страница, веле, у шали, да роман превазилази њихове могућности. Не знам ко су од њих стрпљиви, а ко нестрпљиви. Стерн је говорио да би се убио ако би његов читалац прозрео шта ће написати на следећој страни.
Да ли је приповедачу – на путовању кроз Тоскану – водич Милош Црњански?
Па ко би био други? Нико лепше о Тоскани и Италији није писао од Црњанског. У „Хиперборејцима” Црњански усред Рима с одушевљењем прича о пределима Северног пола... Својим неодмереним величањем леда и снега, он намерно провоцира своје саговорнике да хвале Италију до небеса. Што је и желео. Италија је за Црњанског била велика љубав. Друга домовина.
Кроз роман се вија Бокачов дух, али и духови неких наших писца: Бранка Миљковића и Петра Џаџића, рецимо?
Не може се причати љубавна прича у Тоскани, а да се заобиђе Бокачо. Мајстор над мајсторима приче. Откуд Миљковић и Џаџић? У причама моје мистериозне и необичне јунакиње –две се могу везати за наше писце.Прва је о лепој професорици српског језика која је, по Бранковој смрти, дошла да живи у Нови Пазар, умишљајући да је она крива што се песник, због неузвраћене љубави, убио. Друга је преузета из Џаџићеве књиге „Homo balcanicus, homo heroicus”, која одлично одсликава све противречности балканског менталитета.
Да ли је геј веза између Плавокосог (који постаје Плавокоса) и Хасана Пртинца – услов модерног европског романа?
Ја, као власник романа, мислим да је Плавокоси, ипак, Плавокоса. За приповедача не одговарам. Мој роман врви од алузија (интертекстуланости) на велика дела светске књижевности. И ја то нисам крио. Ако неки мисле да је читање нека врста одгонетања, ја сам у фуснотима дао решење тих загонетки. Али за поменуту геј причу нисам. Моја прича је модернизована верзија једне од Шехерезадиних бајки: да би нашла свог изгубљеног драгана, девојка се прерушава у мушкарца, и кад га пронађе, она се и даље понаша као мушкарац... Да би тек у кревету открила да је жена. Сличну геј причу има и Казанова.Један угледни критичар рекао ми је (ако га је држати за реч) да је мој роман заиста европски („има шансе да буде преведен”), али не због наводне геј приче.
Добра љубавна прича, каже се у роману, јесте она која може да се исприча за једно вече. Да ли је добар љубавни роман онај који може да се прочита за једну ноћ?
Свакако. У читању се жури ка крају. И обично се тада бришу сузе, било да се роман срећно или трагично завршава. И мој роман се може прочитати за ноћ, под условом да се прочитају прво и седмо поглавље. Остала поглавља углавном објашњавају и усложњавају ту причу – шећерламу.
Јунак романа је и Казанова, који је сматрао да се свет дели на паметне и будале, и да паметни могу да варају будале?
Казанова је сматрао себе филозофом и страшно се наљутио на Волтера који у њему није видео великог мислиоца. Он је само прагматизовао идеје Платона, па и Волтера. Не сањајући да ће доћи време да ће будале, читај мангупи, варати паметне. Ваљда се због тога и данас Казанова држи  за највећег светског љубавника, а не за изванредног писца.
Један од јунака вели да „комунистичко време уопште није било лоше”, у односу на оно „које ће тек доћи”. Приповедач се с овом оценом, очигледно, слаже?
Приповедач да, али он у роману није Милисав Савић.
Говорите о трговини у најновијем рату, када су Срби продавали оружје муслиманима и Хрватима, које су они, наравно, користили против Срба?
Нису само Срби, и други су и те како трговали. Али мене заиста тај рат у роману много не занима. Занимају ме људске метаморфозе, и зато је мојим јунацима Овидије најдражи писац.
У „Пишчевим белешкама”, приповедач открива тајне из своје стваралачке радионице. Да ли тиме уништавате магију приповедања?
Боже сачувај! Зашто не би постојала магија аутопоетичких коментара? Угледни критичар тврди да је мој „Мали глосар креативног писања”, иначе есејистичка књига, заводљивији од мог романа, вели да се чита као прворазредна проза.
Вас су доживљавали као комунисту и као антикомунисту, као националисту и мондијалисту, као реалисту и постмодернисту. Ko сте ви заправо?
Мислите ли да би моје изјашњавање ишта разјаснило? Пирандело, који се више од других бавио темом идентитета, има лепу причу у којој муж схвата да сопствена жена у њему види другу особу.  Покушава да јој објасни да то није он, али на крају дигне руку од свега. Нарцис је умро зато што је мислио да је леп, несрећан што нико други не примећује његову лепоту.
Зоран Радисављевић
-----------------------------------------
Срби – Американци и Руси
Током ратова, да би се преживело, муслимани су постајали Срби и Хрвати, Јевреји – Срби и Хрвати, а Срби су се католичили или турчили. Ко смо ми, уопште, данас? И ваш јунак Хасан Пртинац је, уствари, Србин?
Хасан је лепо муслиманско име, позајмљено од Меше Селимовића.Свим малим народима угрожен је идентитет. У прошлости то је био верски и национални, данас је то идеолошки. Један мој пријатељ у шали каже да би данас пола Срба радо постали Американци, а пола Руси.
      = извор: Политика

Нема коментара:

Постави коментар

Виртуелни музеј "Сазвежђа З"

Библиотека ЗАВЕТИНЕ (1) Дељено са свима на светуНепрофитна електронска библиотека

Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2) Дељено са свима на светуБиблиотека дигитализованих непрофитних издања

Библиотека Сава капија Дељено са свима на светуСвет српских уметница речи и слика

(У огледалу) Библиотека "Мадоне Одјека" Дељено са свима на светуНеговање култа песника и ренесансних духова

Академија Феникс Дељено са свима на светуОснивање "Академије Феникс

Архив у оснивању, 2 Дељено са свима на светуЧување архиве споменутог Алманаха за живу традицију, књижевност, превредновање и алхемију

Библиотека COGITO Дељено са свима на светуЧасопис за књижевност, уметност, културу, друштвена питања/site/usmeruvrtloga/

Библиотека АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА Дељено са свима на свету"Вентил

Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ Дељено са свима на светуСтваралаштво М.Л. Белатукадруза (М. Лукића, 1950 –

Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА Дељено са свима на светуОткривање скривене историје

Библиотека Дефтердарова капија Дељено са свима на светунови књижевно складиште "Сазвежђа З

Библиотека дневника, бележница, мемоара Дељено са свима на светуОданде.ДОВДЕ (1969 - 2009 - 2016

Библиотека ЗАТИМ, ПРЕМА СВЕТЛОСТИ Дељено са свима на светуНепрофитно издаваштво

Библиотека Зона преливања Дељено са свима на светуПесници света. Укрштање

Библиотека ПЕЛАЗГИОН (1) Дељено са свима на светуЕлектронска библиотека превода и препева дела са српског језика на светске и са светских језика на српски

Библиотека ПРЕТЕК 1 Дељено са свима на светуБиблиотека савремених српских писаца

Библиотека ПРЕТЕК 2 Дељено са свима на светуБиблиотека савремених српских писаца, 2

Библиотека ПРЕТЕК, 3 Дељено са свима на светуБиблиотека "Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ"

Библиотека СВЕДОЧАНСТВА Дељено са свима на светуНепознато о познатима. Рефлектори усред мрака заборава

Библиотека СЕНКА ЧИПКЕ Дељено са свима на светуМагазин за поезију

Библиотека: Из заоставштине Дељено са свима на светуРукописне заоставштине писаца из Србије и са Балкана

Бора Станковић још порезник, још у завади Дељено са свима на светуСудбине српских писаца/site/vrbeijove/

Виртуелни музеј СУРБИТА Дељено са свима на светуЗаштитни знак: концентрични кругови

Епитаф Дељено са свима на свету/site/trubaodjek/

Заветине Дељено са свима на светуНа овом сајту се обједињује многострука делатност београдских "Заветина

МОБАРОВ Дељено са свима на светуЗАВЕТИНЕ:Ми

Музеј српских ренесансних духова (у оснивању) Дељено са свима на светуДухови Друге српсске ренесансе

Музеј Трговаца светлошћу Дељено са свима на светупопуларизација идеје о неопходности оснивања музеја појединих српских књижевника

Ново Друштво "СУЗ" Дељено са свима на светуАрхив "Друштва СУЗ"

Телеграми и писма Damianovitcha Дељено са свима на светуТелеграми Дамјановића из 1915. године

Памти, па....шири даље!